EnglishРазмножавање воћака/биљака методом микропропагације in vitro
Научно технолошки парк Чачак у сарадњи са Институтом за воћарство Чачак организoвао је семинар у низу пословних сусрета „Business Friday“на тему: РАЗМНОЖАВАЊЕ ВОЋАКА/БИЉАКА МЕТОДОМ МИКРОПРОПАГАЦИЈЕ IN VITRO
Пословни сусрет је одржан 04. 07. 2014. године са почетком у 12.00 сати у сали за презентације НТП Чачак, на адреси Николе Тесле 42.
Презентација на тему Размножавање воћака/биљака методом микропропагације in vitro одржала је др Ђурђина Ружић, Институт за воћарство Чачак.
Производња сортно исправног, здравог садног материјала у матичним засадима који су искључиво намењени за производњу садног материјала представља основни предуслов за ефикасну и рентабилну воћарску производњу. Једна од метода која то обезбеђује је и микропропагација in vitro. Ова савремена метода вегетативног размножавања је нашла широку примену у хортикултури, тако да је постала стандардни начин размножавања за многе врсте, не само украсних биљака већ и воћака, нарочито вегетативних подлога.
Оправданост ове методе у воћарству је потврђена и чињеницом да се последњих година све више користе системи густе садње за које је неопходно коришћење не само слабо бујних вегетативних подлога, већ и садница (сорти) на сопственом корену. Њен основни циљ је масовна производња генетички идентичних, физиолошки униформних и здравих биљака, које могу бити произведене у кратком временском периоду. Микропропагација је такође погодна за брзо увођење новостворених сорти и хибрида у производњу, може се користити код биљака које се тешко размножавају другим методама вегетативног размножавања, али и за елиминацију патогена, односно добијање здравог садног материјала ослобођеног од вируса, бактерија и гљива.
Полазећи од чињенице да се у Србију увозе велике количине садног материјала, нарочито јагодастих врста воћака, као и вегетативних подлога за калемљење (Gisela 5, Pyrodwarf, Fereley Jaspi и др.), које се управо производе културом ткива in vitro, оснивањем комерцијалних лабораторија за микропропагацију смањио би се увоз садног материјала, задовољиле потребе индивидуалних произвођача, а омогућило би се и увођење нових технологија гајења воћака на слабо бујним подлогама.
